Koliko često Istočnoevropski stanovnici razmišljaju o poseti drugih istočnoevropskih zemalja? Iz našeg iskustva, ne baš često. Većinu vremena, skloni smo da razmišljamo o Pragu kao o destinaciji za odmor, a retko o regionu Crnog mora. Pa ipak, postoji toliko izvanrednih mesta, priča i ljudi koje možemo otkriti u našem sopstvenom istočnoevropskom „dvorištu“.
Ova priča o pronalaženju svega izvanrednog u Bukureštu je priča koju dele srpske umetnice Jana i Zmaja. Obe umetnice su prvi put posetile Rumuniju, Jana 2024. a Zmaja 2025. godine, i njihov opšti utisak je bio „vau“. Upravo to projekat BSBSA želi da postigne: strukturiranu, svesnu razmenu umetnika između Rumunije, Bugarske i Srbije, kako bismo mogli da širimo vest o umetničkim mogućnostima u regionu.
Iako je Zmaja otišla u Bukurešt preko drugog projekta, Romanian Street Art, koji je organizovao naš partner Save or Cancel, i Street Art Belgrade i Save or Cancel su sarađivali sa njom, i sada je ponosno možemo nazvati jednom od naših. Njena priča i iskustvo Rumunije su upravo ono što želimo da podelimo.
Kao što je već pomenuto, rad na muralu za projekat rumunske ulične umetnosti bila je njena prva prilika da poseti Bukurešt. A njeni lepi i neočekivani utisci počeli su već tokom vožnje autobusom od aerodroma do njenog smeštaja. Njen telefon se ugasio, tako da nije mogla da koristi navigaciju da pronađe autobusku stanicu ili odredište. Zamolila je jednu osobu za pomoć, ali uprkos jezičkoj barijeri, spremnost da se pomogne je prevladala i na kraju je imala sedam ljudi koji su je mirno vodili tamo gde je trebalo da ide. Gde ima volje, ima i načina; ponekad vam čak nije potreban ni zajednički jezik.
„Moj prvi utisak o Bukureštu bio je da sam sletela u Beograd. Postoji toliko sličnosti u arhitekturi, u načinu na koji se ljudi kreću, u opštoj atmosferi grada… Ako niste primetili rumunski jezik, pomislili biste da ste završili u delu Beograda koji jednostavno ne poznajete tako dobro.“
Srdačno su je dočekali naše kolege Kristina i Andrej, koji su bili profesionalni i ljubazni, pružajući sve što je umetniku potrebno za rad u javnom prostoru. Kada je videla otvoreni poziv za zid, posebno je cenila količinu informacija koje su date o neposrednoj okolini, kontekstu, opštim očekivanjima za konačno umetničko delo i kreativnoj slobodi u izboru teme.
„Pošto slikam životinje, želela sam da uradim nešto tipično rumunsko. A pošto Rumunija ima najveću populaciju medveda u Evropi, izabrala sam medveda za glavnog lika. Imaju i pelikane, pa sam ih dodala, i autohtonu rasu koza, koju sam takođe uključila. Napravila sam neku vrstu omaža rumunskoj fauni i nazvala je Medveđi ekspres.“
Pošto je bilo leto i vrućina, baš kao u Beogradu u julu, slikanje napolju je bio pravi izazov. Srećom, imala je dva divna asistenta koji su joj mnogo pomogli, i odličnog fotografa koji je dokumentovao ceo proces kako bi se mogla fokusirati na svoj rad. Zid koji je oslikala bio je preko puta velikog parka koji joj je pružao sklonište od vrućine. Zaista je uživala u udobnosti prirode, a park je na nju ostavio veliki utisak. Takođe ju je naveo da obrati više pažnje na druge parkove u Bukureštu i zaljubila se u njih – nešto što nije toliko istaknuto u Beogradu.
„U parku gde sam provodila dosta vremena nalazio se spomenik koji me je inspirisao, pa sam odlučila da ga uključim u svoj umetnički rad. Kasnije su mi Kristina i Andrej objasnili da ovaj spomenik ima burnu istoriju, ali da je od tada reinterpretiran na novi način. I bilo je u redu da ga ostavim u svojoj kompoziciji.“
Kada smo prošle godine posetili Bukurešt, primetili smo da je grad pun murala. Sve je vrvelo od boja. Upravo je ta smela upotreba boja u javnoj umetnosti postala glavni izvor inspiracije i za Zmaju i za Janu.
„Uveče bi me Cristina Popa iAndrei Racovițan vodili u šetnje po gradu i bila sam zapanjena koliko ogromnih, prelepih murala ima. Rekli su mi da Bukurešt može biti prilično mračan i sumoran kada pada kiša i da šareni murali zaista ulepšavaju okolinu. Još jedna stvar koja me je zaista iznenadila, na najbolji mogući način, bila je obilje malih intervencija: nalepnica, paste-upova… svuda su. To je nešto što nam nedostaje u našim gradovima, osim TKV i Jane, naravno.“
Takođe je primetila ogroman mural na zidu pored srpske ambasade u Bukureštu – detalj vredan pažnje.
Dok je još bila u Bukureštu, Zmaja je podnela prijavu za još jedan festival ulične umetnosti u Rumuniji. Nada se da će se vratiti sama, upoznati rumunske umetnike i istražiti više grada. Rumunske planine je takođe zovu, posebno tokom vrelih letnjih meseci.
Ova priča ilustruje tačno zašto projekat BSBSA želi da pruži takva iskustva umetnicima u regionu. Moramo da promenimo stare narative, stereotipe i niska očekivanja, kako bi umetnici, i ljudi uopšte, iz Istočne Evrope mogli da počnu da vide svoje susedne zemlje ne kao „isti stari Istok“ gde se ništa uzbudljivo ne dešava, već kao prostor pun kreativnog potencijala i žive inspiracije.
Foto © Save or Cancel / George Andrei-Ilie
Pratite aktivnosti projekta na društvenim mrežama instagram, facebook i youtube.
Projekat “male saradnje Kreativna Evropa 101131802 – BSBSA” je sufinansiran od strane programa Kreativna Evropa Evropske unije, u okviru Poziva za podnošenje predloga projekata CREA-CULT-2023-COOP.
Partneri u konzorcijumu projekta su Udruženje Građana Kruna (Kruna) iz Srbije, Mnogo Deinosti Enterprice (Mnogo Deinosti) iz Bugarske a koordinator projekta je Save Or Cancel Production SRL (Save or Cancel) iz Rumunije.
Ovaj tekst odražava isključivo stavove autora i Evropska komisija se ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu upotrebu informacija sadržanih u njemu.